Neko bi pomislio da sam luda možda,
Ali zar ljubav nije takva,
Pomalo lucidna, euforična, radosna, optimistična,
Ekstatična u svojoj predaji.
Ljubav nikad ne odustaje
Kao što ni Bog ne odustaje od nas
Veruje da ćemo se setiti i vratiti mu se jednog dana
Kao što je iz ljubavi stvorio sav ovaj divni svet
Tako i ovo u meni nikad nije utihnulo.
Jesam se zbunila, jesam nastavila dalje
Jesam živela, radila, delovala i živim
Ali je konstantan osećaj bio da nešto važno nedostaje.
Pokušavala sam sa nekima,
Zaista se trudila, ali ti neki nisu nikad bili ti.
Možda ni ti više nisi ti, možda si se promenio,
Ali ono što sam osećala nije se promenilo
Ono što sam imala sa tobom u srcu
Nikad nije niko uspeo da zameni.
Osećaj koji se budio u meni pri pomosli na tebe
Pri boravku pored tebe
Niko nije zamenio.
Bilo je tu zaljubljivanja ali nikad to nije bilo to.
Svakom je nešto falilo,
Svakom nešto nedostajalo,
Ili im ništa nije falilo,
Samo ja nisam pored njih bila ja.
I kad god sam nastavljala dalje
Univerzum me je podsećao na tebe
I danas to čini kad god mu se ukaže prilika
Ne dozvolja mi da te zaboravim
Da te pustim.
A pustila sam te bila.
Iako mi nije bilo jasno zašto moram da te pustim
Zašto kad toliko ljubavi, razumevanja i volje
Imadoh za tebe, za nas,
Prihvatila sam da to tako treba
Ali eto i posle toliko vremena
Pomisao na tebe, na susret, raduje me.
Kad se setim tvog lika, raznežim se sva
Nema ljutnje, nema zameranja, samo osmeh,
Samo milina u srcu.
Projektovala sam to osećanje na druge,
U nadi da će se sa nekim kliknuti
Jer za mene život bez ostvarene ljubavi
Nije delovalo da bi se životom moglo nazvati,
I nije kliknulo.
A bolelo je dugo tvoje odsustvo.
Kao da je neko isčupao neki deo mene.
A opet sada izobilje radosti uživam svakodnevno.
Jednom sam molila Boga da mi oprosti što te toliko volim.
Začula sam: „Tvoja ljubav je tvoja snaga.“
Nisam sigurna da sam Ga tad razumela
Jer šta imam od te snage kada ti nisi tu.
Međutim, uvidela sam da me je ta ljubav uvek bodrila
Gurala napred, izvlačila iz mene najbolje,
Pomagala mi je u teškim trenucima
Jer iako nisi bio tu
Srećna sam da se te bezuslovno volela.
Jer sreću nisam uslovila.
I molila sam se za tebe, za tvoju sreću
Sa mnom ili bez mene,
Ali nikad nisam čula da srećan si.
Kao dve lutalice koje lutaju svetom
I traže delić koji nedostaje
Delić koji deluje da je tako blizu i tako lep
Spreman da uskoči u sliku
Da slika bude kompletna.
A možda je slika baš takva nekompletna kompletna.
I neka nam je mili Bog u pomoći
U danima i godinama što slede,
Da nas oboje zapljusne istinska sreća
Šta god to značilo za svakog od nas.
S ljubavlju,
Sanya.
P.S. Kada sam htela da konkurišem na jedan pesnički konkurs izričito su tražili da bude nešto što nije nigde objavljeno, pa čak ni na društvenim mrežama. I tada sam našila na jedan naslov u kompjuteru “Bezuslovna ljubavi moja” i sećam se da sam se zapitala šta mi je ovo i kad sam napisala. Potom sam otvorila fajl i videla da je pesma u pitanju. Iskreno, sama sam se zadivila napisanom vrlo i poslala sam je na konkurs pod nazivom “Moje M”, a potom sam saznala i da je pesma pobedila i ušla u zbornik radova: Ravnicom, raspevano. 🙂 Tako to biva kad u naletu iskrene inspiracije napišeš nešto i zaboraviš da si napisao. 🙂
