Драга децо, драги млади људи, драги ђаци будите радознали и стрпљиви да прочитате следеће редове. Исто важи и за родитеље.
Да бисмо имали лепу сарадњу током године било би лепо да сви уважимо пар основних принципа лепог и културног понашања. Пре свега да искажемо поштовање једни према другима у нашим учионицама, као да и испоштујете сами себе.
Под поштовањем себе мислим на следеће. Када већ долазите у школу лепо је да и нешто научите а не само да чекате да прође време да идете кући или где већ евентуално идете после школе. Неки ваши вршњаци су пре вас који сад уписиујете средњу школу више пута рекли да их не занима школа, да се тиме неће бавити, да су уписали школу јер их родитељи терају. Свакако кад већ седите толике сате у школи искористите их да развијете пажњу, концентрацију, увежбате лепо писање и цртање, да размишљате и промишљате, да развијате своју Богом дану интелигенцију, нешто и да научите као део општег образовања и познавања како ствари функционишу у пракси, и наравно да упознате другаре и другарице из разреда. Неки од њих су вам можда пријатељи за цео живот.
Често сам чула питање: „Наставнице колико је довољно за 2?“ Свесна сам да вам се неки предмети можда не свиђају и да вам не леже. Нису ни мени, али сам учила због себе и давала свој максимум. Ако је за неки предмет максимум 2 то је ок јер сви имамо своје таленте и склоности, али да бисте знали да ли вам је максимум знања 2 или било која оцена до 5 па и 5, треба да дате свој мксимум. Сваки дан можда неће бити исти максимум, али сваки дан улажите у себе и своје знање. А постављањем тог питања „колико је довољно за 2?” ви сте већ одбацили свој максимум. Када уђе у навику да отаљигавате ствари, може вам се десити да сутра у животу кад одрастете и када вам нешто буде заиста битно и важно да и то отаљигате јер навике се неке тешко напуштају, превазилазе.
Како се најбоље учи? Тако што се пажљиво слуша на часу, записује потребно, а кад дођете кући, ручате и поновите све што сте тај дан радили у школи. За то вам можда треба сат времена. И тако сваки дан. Остаће бар нешто упамћено и онда када треба да радите контролни задатак или да одговарате биће вам лакше да савладате материју и да добијете прилично високу оцену ако не и највишу. Такође је важно то понављање из разлога јер се скоро сваки час обрађује нова наставна јединица која се ослања на претходну, па да би разумели и усвојили ново градиво пожељно је да претходно буде јасно.
У учионици, а и ван ње је врло важно да се уважавамо. Да уважимо особу која говори, да је чујемо и саслушамо па тек онда ми да кажемо нешто или да питамо. Много пута се десило да неко од ђака само упадне у реч наставнику док предаје или док комуницира са другим ђаком. То није лепо. Замислите да ви желите да одговарате и да вас наставник прекида сваки час, да прича са другима. Велика је вероватноћа да ће вам пасти концентрација, да ћете можда изгубити и вољу или можда бити изнервирани. Или када желите можда другу, другарици, родитељима нешто да испричате и сваки час вас прекидају, да ли вам је то ок? Није наравно. Значи дајте оно што желите да добијете. Слушајте да би и вас неко саслушао. У школи за то постоји једа леп гест. Подигне се рука, наставник вас види и да вам лепо реч да му се обратите када може да вас саслуша и да вам адекватно одговори.
Покушајте да разумете да је у свакој учионици један наставник, наставница а вас је углавном доста. Свака ваша прича прави буку. Чак и ако баш имате нешто да кажете другару/другарици из клупе шапните (ал нек вам то не прелази у навику). Nије у реду да причате сасвим нормалним тоном као да сте у парку или код куће јер вас је просто пуно. Тај исти наставник треба да одржи више часова и треба му глас и након школе. 😉
Ако вам је остало нешто нејасно током часа користите допунску наставу да то разјасните да разумете. Допунска наства није срамота, она само служи да се допуни, појасни знање/разумевање.
Ако нисте били у школи због здравствених проблема, јер сте славили славу или из неког другог оправдавајућег разлога, проверите са другарима из разреда шта се радило тај дан или те дане у школи. Јер изговор не може бити: па ја нисам био/била у школи и нисам знао да сте то радили. Такође, бар из мојих предмета постоји онлине учионица увек и сав материјал буде доступан а и у самој учионици можете поставити питање о томе шта се радило уколико сте били одсутни. У тој учионици ће бити постављена и информација о допунској настави.
Наставник је био на вшем месту некад. Био је ђак и разуме да сте и млади и пуни енергије, некад да мањка пажња, али исто тако не може наставник уместо вас да усвоји лепе манире понашања нити да учи уместо вас. То је на вама да уложите мало труда. И ако наставник не изгуби време на опомињање током часа након завршене области педвиђене за тај час вишак времена можете да искористите у дружењу. Будите себи пријатељи а не непријатељи. Лепо понашање иде вама у корист, премда знам да је превише садржаја доступно који вас уче супротно али верујем у вас да се можете одупрети и усвојити оно добро јер децо, на млађима свет остаје, па хајде да направимо свет бољим местом него што јесте. 🙂
Драги родитељи, охрабрујем вас да сваки дан питате децу како је било у школи уколико то не чините. Не само шта су учили већ како им је било. Како су се осећали док су радили тест, док су одговарали неки предмет, у тренутку кад су добили неку оцену, у односу са другарима итд. Чујте своју децу. Време тече брзо и знам да сви имамо пуно обавеза, али морамо да нађемо времена за њих да би израсли у добре и квалитетне људе. Оно што вас свакако не охрабрујем, јер то нисам радила ни ја кад сам била ђак, је да ургирате за оцене код наставника. То је на деци, да уче и да се знањем боре за себе. И мени се десило да су ми пар пута наставници дали мању оцену од заслужене и хтели да закључе мању оцену, али сам инсистирала да одговарам ако треба и цело полугодиште или годину ако сам била свесна да знам и да моје знање заслужује већу оцену. И бивало је тако. Нисам тражила да ми поклањају оцене за успех, тражила сам да поправљам оцене знањем. Такође вас молим да им не правдате часове када за тим стварно нема здравствених потреба. И још једну ствар вас такође молим а то је да не зовете своју децу у току наставе. Постоје мали и велики одмори. Код мене на часовима свакако није дозвољена употреба мобилних, тј. ђаци су у обавези да своје мобилне телефоне оставе у прву клупу након уласка у учионицу. А често се дешавало да питају да ли могу да се јаве родитељима док није усвојен закон о забрани употребе мобилних телефона кога се придржавам. Сетимо се да у наше време мобилни нису постојали, само фиксни телефони и да смо сасвим добро сви функционисали.
Срећан нам нови почетак и нека нам година буде здрава и успешна на свим нивоима.
С љубављу,
Наставница Сања.
(предаје групу машинских предмета)
