Bilo je to jedno subotnje popodne. Bila sam sa prijateljem na Adi. U jednom trenutku pre nego ćemo krenuti prijele su nam se kokice. Otišla sam do obližnjeg kioska da nam kupim po kesicu. U povratku, držeći po jednu kesicu u obe šake, odjenom, ničim izazvana, kao da me je nešto pokosilo, prostrla sam se celom dužinom tela po šljunkovitoj plaži. A nisam ni malo nespretna i smotana inače u životu. Iako sam refleksno cimnula vrat ka napred nisam uspela da izbegnem udarac glavom o isti taj šljunak.
Iskreno, nisam se prepala od pada, prepala sam se od zvuka u glavi. To je odzvonilo kao da mi je glava gvozdena. Istog trena kako sam pala tako sam i ustala. Par ljudi u blizini me je pitalo da li sam dobro. Odgovorila sam da jesam i sa sve polupunim kesama kokica krenula sam do stola, blago zbunjena šta se to upravo dogodilo.
Prvo što mi je palo na pamet kad sam sela je mogućnost da dobijem potres mozga. Odmah sam počela da kanališem Reiki na glavu, ali i da se preispitujem ko se kako zove, koji je dan i datum i slično. Drug je predložio da potopim glavu u vodu. Prihvatila sam predlog i otišla u vodu. Plivala sam kao i uvek, prsno sa potapanjem glave i pravilnim disanjem. Plivala sam brzo i snažno i jedina misao koja mi je bila u glavi je: Nema posledica. Pala sam, ali je sve dobro, bez posledica. Kada sam izašla iz vode opet sam davala sebi Reiki mada mi je od cele situacije i gužve bilo teže malo da se koncentrišem. Setila sam se jedne vrlo drage učenice koja je pre toga primila drugi stepen. Kontaktirala sam je da vidim da li je slobodna i da li bi mogla da mi šalje Reiki objasnivši joj šta se upravo dogodilo. Srećom, bila je slobodna i voljna. Kada sam osetila da je završila, još malo smo bili tu, a onda smo polako krenuli.
Tokom noći me je probudila jaka glavobolja. Kao da je sve gorelo unutra. Ponovo sam davala sebi Reiki. Popila sam i brufen jer mi je bilo teško da se koncetrišem od bola i umora, a za samo dva i po sata trebala sam da idem na put, na jedno malo hodočašće. Reiki sam davala na isceljenje uzroka i posledice da šta god da me je iznutra ili spolja dovelo do pada da se otkloni, i da se revitalizuju mozak, nervni sistem i lobanja. Sutradan nisam ni čvorugu imala i stigla sam do crkve u koju sam krenula.
Moja zahvanost Bogu, Reikiju, anđelima čuvarima i dragoj Brani koja je bila u mogućnosti da mi se priključi je ogromna.
Zato je za mene Reiki najbolji prijatelj pojedinca i porodice. Za svakog ko je iniciran je uvek dostupan. Gde god da ste imate svog lekara uz sebe, a što je veći stepen obuke i sam rad je intezivniji, dublji, te se ne bavimo samo lečenjem fizičkog već i uzroka što je izuzetno važno. Zapravo, mi ništa ni ne lečimo, jer sva isceljenja koja se dešavaju se dešavaju samo po milosti Božijoj. Naše je samo da uputimo molitvu i nameru i da smo prisutni dok energetski proces traje.
Mir i radost svima i Svetlost svetu.
S ljubavlju,
Sanya.
