
Гледам видее по нету у вези са свиме што се дешава. И читам коментаре људи. И примећујем неке ствари на које желим да скренем пажњу. Делимично и јесам у претходним објавама или ранијим текстовим на блогу. Ко буде желео да разуме супер можда онда заиста и дође до промене коју исчекујемо жељно сви у неком тренутку. Ако извесни проблем упорно решавамо на исти начин и добијамо исти нежељени резултат значи морамо да променимо начин на који решавамо проблем. Не можемо купити жуту фарбу и очекивати да зидови буду бели ако нам је фарба жута.
Значи имамо две струје људи. Једни су подршка или глуме подршку владајућем режиму из којих год разлога, присиљени, уцењени, несвесни, заслепљени појавом, изјавама, искрено верују у све што се каже итд. Други су против режима. Много чешће ови што су против режима су против корупције, против неправде, против криминала против овога и онога. Много мање је оних који су за истину, правду, слободу, исправно деловање итд. Врло је важно разумети како ствари функционишу на енергетском нивоу. Ако смо против нечега то енергетски потхрањујемо и то опстаје и остаје. ”Не желим неправду” то је негација која заправо говори желим неправду. Поента је да намера буде стопостотно позитивна. ЖЕЛИМ ИСТИНУ. ЖЕЛИМ ПРАВДУ. ЖЕЛИМ СЛОБОДУ. Итд..
Даље, то што једни друге вређате ником донети бољитак и напредак неће. Значи синоћ сам се благо шокирала видевши да је нека жена снимала другу која је обављала малу нужду иза неког аута. Значи неко је имао потребу мајке природе, без обзира да ли је подршка систему или није. И то се неко дрзне да сними и објави на друштвеним мрежама. То је толико ниско да сам остала затечена. Уз то је у видеу жена што је снимала најстрашније извређала жену поред аута. И то би се требало кажњавати.
Девојка је колима ударила другу девојку. Ужас стварно.. Шта је у глави особе која мртва хладна стисне ту папучицу за гас и покоси некога не желим ни да знам, али да је свесна, да је здраве памети, да је испуњена у животу љубављу није сигурно. Нико сретан не наноси несрећу другоме. Коментари су исто били лоши. Гомила увреда. Једно је осудити дело, једно је тражити правду али чему вређање? Такође би таквим људима више помогла молитва него осуда. Молитва и љубав исцељују али осуда не. И затвори, који немају за циљ да рехабилутују особе, да из истих изађу препорођене нису на корист друштву и човечанству, али је то друга тема.
Многи пишу или говоре како ови вређају народ, просвету итд а по чему су они који су против режима бољи ако користе исте методе? Значи лоша енергија и ситуације се само тиме подржавају. Тако се до промене на жалост неће доћи, оне праве промене.
Даље шта сам приметила. Конкретно у коментарима везано за случај гажења девојке је било доста коментара који су гласили у стилу: неће одговарати, спасиће је њени итд.. ако желите правду да буде задовољена онда фокус мора бити на томе и само то се говори, мисли и пише. Типа: ова особа мора да одговара прописно свом деловању, у складу са прекршајем који је починила. И то је то. Ниједна више реч није потребна. Ако саосећамо са девојком која је ударена, а већина нас саосећа и ту је један коментар сасвим довољан: Бог да јој да потпун опоравак. Кукање, жаљење јој не даје енергију подршке већ управо контра.
Даље драги борци за правду. Видех и објаве у којима неке личности оправдавају људе који су колима ишли на студенте у блокади. Чак сам и ја једну објаву поделила и онда ми је кликнуло. Ми тиме ширимо ту информацију и подржавамо је и што је више ширимо она се прима у подсвести лабилнијих личности. И уместо да је остало на првом несрећном случају сад имамо два таква случаја. Надам се да ту стаје. Али ако опет има не знам колико коментара у стилу колико ће оваквих још случајева бити шаљете енергију подршке за још. Значи да се на овом заустави. Ја се исксрено молим за мир и да ово све под разноразним утицајима не оде у погрешном смеру. И мир нека јесте.
Али опет ћу нагласити, колико смо ми у свакодневном животу истинити и правични? Колико држимо до своје речи? Колико живимо оно што говоримо? Колико су нам мисли, речи и дела усаглашени? Да ли одржавамо дата обећања или не? Ако смо детету рекли на пример: бацићу ти ту играчку ако нешто не урадиш, да ли бацимо ту играчку? Да ли смо верни супружницима, момку, девојци? Да ли смо верни пријатељима? Јер не можемо тражити од других да имају квалитете које ни сами немамо. Можда је некоме ништа да слаже партнера, или колегу на послу, или било кога и било када, али када лажу политичари онда то није ништа. Али то је све повезано. Значи ми морамо бити беспрекорни па онда ће и свет око нас бити беспрекоран.
Ако смо некоме рекли да је идиот, будала, сендвичар или било коју увредљиву реч морамо разумети да смо то истог часа рекли и сами себима јер једна иста животна енергија, божанска искра, Бог је у свима нама. Значи ако хоћемо да идемо напред и да нам буде боље, овде у Србији и глобално на планети, промена мора кренути из дубине наших бића.
Код оне жене што је објављена како обавља малу нужду сам и оставила коментар. Али ми је у одговру стигло да смо доста толерисали те људе. Уф.. свако има право да живи и мисли, а ми имамо право да изаберемо да без ниподаштавања других усмеравамо своје деловање за свеопште добро. У супротном немојмо мислити да смо бољи јер нисмо.
Кажу протестима ћемо да променимо власт. Ахам и прошли пут смо и било је још горе. Дванеасет година су водили Србију у пропаст. Каже се да су студентски протести подржани од иностраних компанија, утицаја а и од домаћих који претендују на власт који су ту већ били и повели Србију у пропаст. Све лоше што су могли потписати су успели да потпишу. И није да то није истина.
Данас сам имала врло просветљујући разговор са човеком који има пуних седамдесетдевет година. Који има преко шездесет година радног стажа. Који никад није био члан неке странке, који је вредно радио цео живот да одгоји породицу па и унуке, и даље ради и ствара. И који каже да бољег председника Србија није имала. Каже: Па ја сам Србин и стало ми је до Србије, а Вучић као да чита моје мисли. Све што бих ја радио за Србију он ради. Није рекао да је најбољи човек на свету, није рекао ни да је безгрешан, већ да бољег Србија за себе није имала. При том је то неко ко прати све вести и домаће и вањске. Ја сам му редом постављала питања да чујем како размишља и аргументе наравно које ће навести. Каже, пала је надстрешница и жао ми је људи, али за то није одговоран председник већ извођачи радова. Суд сада треба да нађе кривце. Председниково је било да на набави средства да се то уради. Када су били они претходни, он их зове ”жути” све што су могли да ураде да баце Србију у суноврат су урадили. Свашта нешто су потписали у име Србије. У то време хиљаде људи је отишло из државе јер су распордали све што су могли и погасили фабрике. Ако нисмо ми имали људе да воде Змај требало је довести неку фирму страну да ради ту, поклонити јој фабрику али да запосли људе али није то урађено јер онда не би ставили новац у џеп. Каже: Урађени су аутопутеви. Баш смо пролазили преко нове обилазнице и каже ту је знао да буде ред иностраних камиона и велике гужве сада тога нема. Рекох: па зар се то не ради он нашег новца? – Ради се, али што председници пре Вучића нису то урадили? Мајка кад ти је била у болници да ли си видела у каквим добрим условима је била? А раније су пацијенти лежали по ходницима. (Када би ми живели како треба болнице нам не би биле потребне ал’ то је друга тема). Рекох а зар није на председнику да бира министре? – Јесте. – Па што не изабере оне који раде посао како треба? Најавио је да ће сад бити промене у влади. Што не похвата те што и даље краду? – Па ја не могу да ухватим своја два радника кад украду време на послу, кад упишу да су дошли у 7 на посао а дошли су у 8 јер ја нисам на објекту а не да он похвата толике људе. Нешто је и до савести људи. И тако даље и тако даље.. и каже: Да оде он ко ће да дође? Ђилас и ови који су већ били? Па њима не бих дао две кокошке да ми чувају. И шта ће Ђилас на протестима? Пружа подршку студентима? Не. Проверава да ли су му радници на послу да ли вичу шта им је рекао да говоре, да ли се понашају у складу са оним за шта их плаћа. Питам: а шта је са Рио тинтом и са ископавањем литијума при чему како наши научници кажу ће да настрадају наша природна добра, реке, где у једном делу Србије чак и гробље треба да се измести? – Рио тинто је довео …… рекао је име ал’ сам заборавила али свакако неко пре Вучића јер сам упматила да је 2008. година у питању. А Вучић је то стопирао на две године јер тражи да му докажу 100% да је безбедно за екслоапатацију па ћемо видети шта ће бити. Осим ако му неко не поднесе лажне потврде. – Е па за то треба да слуша наше стручњаке јер наши сигурно неће рећи копај ако није безбедно, а неко други споља би то могао. За Косово је рекао да је Косово Борис Тадић извукао из Савета Безбедности где су Русија и Кина и пребацио га у Европску унију, да о Косову одлучује Брисел. И то је била највећа грешка јер се сад не може вратити. Није до Вучића. Такође је стопа запослености порасла. И каже, требаће још бар педесет година да Србија процвета јер су је доста у ранијим годинама уназадали. Доста сати разговора, доста смислених коментара, промишљања. Такође каже да би неко водио државу поред тога што је интелигентат попут ових младих бунтовних душа треба да има и исксутва да би могао да води државу. Нека се ови претходни повуку из својих партија, нека се истакну нека нова лица, нека се показују у јавности, да видимо како делају, па можда буде неко за кога може да се гласа. Али ови до сада не долазе у обзир да опет дођу на власт.
И тотално је против ових протеста са врло јасним образложењем: Залажу се за слободу, за демократију а онда мени или неком другом укидају слободу кретања, силом ме терају да се приклоним. И са тим се слажем. Било је прегршт ситуација у вези којих мој отац и ја нисмо имали исти став, али у вези ове имамо. А највише се слажем управо из свега побројаног, промена почиње од нас. Морамо да протест направимо унутар нас. Бес да решимо унутар нас наместо што га износимо на улице. Лако је одговорност свалити на другога, али је важно да се запитамо колика је моја одговорност у свему овоме? Шта је то што ја могу заиста да учиним? А могу да направим промену унутар себе.
Не очекујем да се људи сложе са написаним нити да се не сложе. Можда је само време да се мало утишамо, да дамо од себе најбоље у сваком тренутку, да истражимо информације наместо што само оптужујемо, вређамо и кривимо све око нас и да се истински запитамо шта ми то заиста можемо да учинимо. Видела сам неке објаве ко све подржава студенте и на који начин и није ми се свидело. А није ми се свидео ни позив студената на лаж. Прочитала сам текст у коме студенти дају предлоге људима који су желели можда на протест у петак али су уцењени на послу. Дата су три предлога. Први је био да се да крв у четвртак јер добовољни донатор добије два слободна дана на послу. Хајде донекле легитимно. Али ако особа никад раније није давала крв онда није баш лепо ни сада јер би имала извесну корист. Други предлог је био да се узме слободан дан на који се има право. Може. Трећи предлог је био да се отвори боловање. И таман кад сам мислила да ставим потпис и подржим колектив одустала сам. Борите се за правду, за истину а позивате на лаж. То није моја прича.
И за крај ако вам се не свиђа председник и мислите да не ради најбоље за ову државу онда уђите у молитву захвалности али онако из срца и са вером: „Божанска интелигенција делује кроз председника и све политичаре за највише добро свих укључених.“ То је сјајна молитва и на индивидуалном нивоу: „Божанска интелигенција испуњава ме у потпуности и води кроз сваки тренутак у животу.“ Јер како рече Отац Тадеј: „Какве су нам мисли такав нам је живот.“ Па хајде да променимо наше мисли да нам свима буде боље.
С љубавњу,
Аниша.