Неки можда знају неки не да радим и као наставница у средњој машинској школи. Прошле године сам добила и улогу разредне добивши први разред. У неком тренутку у другом полугодишту сам креирала радионицу самопоштовања и поштовања. Тада смо само читали и причали у оквиру часова одељенског старешине.
Ове године сам је креирала поново али са задатком да записују у посебну свеску за чос, поред тога што причамо и дискутујемо. Неким малцима не би право што морају да пишу на чосу, али да би нешто остало боље у сећању, а још више у примени ваља и записати. Ова радионица не да је важна за младе већ и многи одрасли би могли да је примене, баш исти они одрасли који имају младе или планирају да их имају, или раде са младима. Наравно има родитеља који сјајно васпитавају своју децу и томе сведочим баш у мом разреду, али малци као да некад не чују своје родитеље.
Ако се водимо мишљу да на младима свет остаје, хајде да им усадимо праве вредности да би и тај свет који остаје иза нас био бољи него што смо га затекли. 🙂
С љубављу,
Аниша.
