Чудо шта се ради. Да се активира звучни топ или шта год да је активирано на народ који мирно стоји је немилосрдно дело (уколико је то оно што се заиста догодило). Јесте ме ражалостило али ме није изненадило. Одавно, много пре ових протеста сам и писала па чак и снимила видео о важности правилне енергетске комуникације и намере. И да на томе сваки појединац треба да ради да то промени у свом свакодневном животу. Много година пре свега овога сам писала да не треба да вређамо предсеника и власт, већ да се увече захваљујемо како председник води државу на добар начин за све укључене, да визуализујемо то, да шаљемо љубав. Да ли би остало исто име и презиме или би дошло неко друго, то није ни битно. Битно је да је свима добро. Неки су то разумели, неки су осудили, као да је то нешто немогуће, да то не може довести до промене. Али дефиниција лудила је када увек радимо нешто на исти начин а желимо другачији резултат. Па је онда у складу с тим неопходно покушати нешто што никад нисамо да бисмо добили нешто што никад нисмо.
И неки дан сам исто оставила кратку објаву на ту тему, да не треба да се боримо против нечега већ да се залажемо за нешто. Ако се боримо против тог нечег на пример корупције оснажујемо корупцију. Али ако се залажемо за нешто оснажујемо то нешто, на пример за исправност деловања оснажујемо исправност. Ако се боримо против злочина оснажујемо и борбу и злочин. А ако се залажемо за љубав оснажујемо залагање и љубав. Ако се боримо против неправде оснажујемо и борбу и неправду. Ако се залажемо за правду оснажујемо залагање и правду. И само што сам оставила ту кратку објаву као статус на фб стигла је мисао коју сам и записала у свом дневнику: Не могу те сви разумети, али док год ти разумеш себе и делујеш за свеопште добро то је довољно. Има онај одгозго и изнутра што разуме.
Није прошло од те мисли ни пола сата неко драг ми је написао како свуда видим мржњу и упитао како не видим љубав у њој и још свашта нешто. То драг се односи на особу коју познајем, са којом сам провела сате и сате у разговору, па ме мало и изнанадило, али опет и то је уреду. Иако се са неким комуницира није нужно да се неко и разуме. Коментар је остављен баш испод објаве у којој позивам на позитивно размишљање, на промену енергије унутар нас која нас води у деловање. Јер све је енергија и све се враћа. Лично сматрам и то сам писала да студенти имају блиставу идеју, али на пример слоган Машинерија против Машинерије није деловање са тог позитивног енергетског нивоа. Па ја сам завршила Машинац. Нормално је да немам ништа против машинаца и малишана. Али слоган је сасвим погрешан. И ја живим у овој Србији и желим да нам је свима добро. Да ме је баш брига не бих ништа ни писала. Али док не схватимо да треба истински да променимо начин деловања, тј. оно изнутра што нас води, просто не делује да то може доћи до круцијалне промене споља, како код нас, тако и глобално у свету.
Дан раније ми је неко други рекао да се моја масажа разликује од других због љубави коју уносим у њу. Исти дан након што ми је драга особа оставила коментар неко други ми се обратио са речима: „Где си промотеру љубави?“
И ту се опет враћамо на мисао која се спустила: Не могу те сви разумети, али док год ти разумеш себе и делујеш за свеопште добро то је довољно. Има онај одгозго и изнутра што разуме.
Давно сам схватила да је узалудно интеграле који су предвиђени као градиво трећег, четвртог разредна средње школе објашњавати другаку у основној школи. Просто то није градиво његовог разреда. И тад је почело да наступа прихватање. И ја сам можда другак за неке свесне, просветљене, свете личности.
Колико те људи различито виде има везе са диоптријом њиховог срца или са личним пројекцијама. Људи најчешће виде оно што носе у себи, осим ако су у могућности да гледају одозго а не директ. Поглед одозго је увек или почесто другачији него из директног угла. То је нешто као машински део. Имамо тродимензионални део и кад гледамо одозго видимо га свеобухватно, само се дно не види али се наслућује. Али кад се цртају ортогоналне пројекције види се део само у једној равни, директни поглед. Иако је део горе закривљен у пројекцији се види као равна линија. И зато је важно да је неко у конекцији са сопственим духом да види себе истински а не да прави личне пројекције да не би живео у самообмани. И кад истински знаш ко си, који су твоји принципи, ниво разумевања, твоја истина, ништа што ти други кажу не може те померити, ни похвала ни покуда јер ти знаш ко јеси. Исто тако је важно да разумемо да кад гледамо у другу особу да можда видимо само један поглед, једну пројекцију од шест главних погледа колико их има, а не цео део, не комплетну слику и наместо да делујемо по аутоматизму да дозволимо себи потпуно сагледавање.
Кад је неко навикао да плива у језеру може му бити потешко, макар у почетку да се навикне да плива у мору или океану. Језеро као симболика за огреничен ниво свести, океан – пуна свест. И тој пуној свести треба тежити. До ње има доста степеница – разреда поимања живота и света али се једном може стићи до пост доктората. Наравно, нећемо можда сви стићи дотле али томе треба тежити а успут гледати да не осуђујемо друге и да не очекујемо да виде ствари, људе, ситуације, живот сам нашим очима. И наравно развијати љубав према свима, или бар прихватање да у божанској башти и они постоје, јер сви смо божија деца или мале душе које чини једну велику душу – Бога.
И опет не морају се сви сложити, али поента је да ако нешто не разумемо, не морамо ни да осудимо. Можда је боље да преиспитамо своје ставове, да ли нам чине добро или штету, да ли су на корист другима или на штету. Ако је на штету нама на штету је и другима. Ако је на штету другима засигурно је и на штету нама. Не можемо повредити живот у другоме а да не повредимо живот у нама јер просто један исти Живот тече свим венама на целој планети.
Има ђака у школи који су ми рекли: не знам да цртам. Знам душо, али кад си се родио ниси знао ни да ходаш. Касније си научио. Тако и ти сада, полако развијај цртање, сваки дан по мало па ћеш научити. Неко ће цртати перфектно, неко мање перфектно али ћеш се мрднути са почетне тачке ако се потрудиш. И тако је са свиме у животу. Можемо рећи да нешто не знамо, да нешто не може тако, а можемо пробати другачије, уложити довољно труда па видети да ли може ипак другачије.
Отац Тадеј је рекао: Какве су ти мисли, такав ти је живот. Добрим мислима можемо утицати на свет око нас.
Христ је рекао: По вери твојој нека ти буде. Вера твоја те је спасила жено.
Тесла је рекао: Једна добро усмерена мисао може променити ток човечанства.
Ошо је рекао: Постоји нешто што треба бити спашено, а то је смех.
Сви људи великог духа и високе свести давали су рецепте за живот, само је на нама хоћемо ли рецепте применити.
А сви који су осетили последице јучерашњег звучног деловања, јер видим објаве да ми људи у болницама, могу уз остало применити рецепт лечења мислима: Хвала ти Боже што се сви моји органи регенеришу на савршен начин према твојој божанској промисли. Или: Моје тело и свака ћелија у мом телу регенерише се на савршен начин. Или смислите неку своју и унесите веру у то што изговарате, мислите.
Мир и Радост свима и Светлост свету.
С љубављу,
Аниша.
