Draga deco, čini mi se da su zaboravili da vam kažu ili da vas češće podsećaju da ne žurite da iskusite život sad i odmah sve. Da malo usporite, da produžite svoje dečije doba što duže, da što duže budete deca a što kasnije da postanete odrasli. Da ne jurite za raznoraznim konzumacijama koje menjaju stanje svesti, koje menjaju stanje vaše krvi, koje pomućuju um na pogrešan način. Zaboravili su da vam kažu da se ne zaigrate prebrzo odraslih, da ne hrlite u seksualne odnose. Nisu vam na vreme objasnili, možda ni oni nisu znali, da je to sila najjača koja se ne troši tek tako, koja se deli pažljivo, vrlo probirljivo. Nisu ni meni rekli neke stvari kad su trebali, ili su ih predstavili pogrešno, jer nije to stvar sramote, niti greha, već posledica koje sve to ima.
Nisu vam rekli da ne žurite sa šminkom, da čuvate ta vaša božanstvena lica. Da ne žurite da bojite kosu, već da negujete svoju prirodnost. Ima dana i vremena i za šminku i da se svašta lepo proba, čemu žurba.
Drage devojke, zaboravili su da vam kažu da negujete dame u sebi, da budete odane sebi pre svega, da ne nosite kratke majce po zimi, uske helanke u kojima ste na izvolite. Tužno je što rastete uz sasvim pogrešne idole. Sve to što se plasira što predostupno je nije baš ono što vam je i potrebno.
Mnogima od vas deco neko je zaboravio da kaže, ili da vas kasnije podseća da imate svi svog Anđela čuvara i da je uvek tu da vas sasluša, da čuje iskrenu želju vašeg srca.
Često su vam možda govorili da ne sanjate previše, da ne fantazirate, a neke druge su pak pogrešno učili da previše vrednuju sebe a ostale da podcenjuju.
Nisi vas učili da je podsmeh ružna navika, a dobra duhovitost izuzetna vrlina.
Nisu vas učili, ne zamerite im, nisu znali ili su zaboravili. Možda su i govorili ali vi niste čuli, ili niste hteli da čujete jer ste čuli možda neke druge stvari koje vam se nisu svidele pa u ove prave niste poverovali. Sad je eto vreme da se time pozabavite, sami il’ uz pomoć onih koji znaju šta prave vrednosti jesu.
Jesu li vas učili da je Bog jedan, onaj Svevišnji od kog potekli smo svi ili su i to zaboravili? Ili su vas učili da je samo jedna tradicija tačna, istinita, ispravna? Mnogo toga je pogrešnog na ovoj našoj pozornici, u ovoj našoj školi i učionici, zvanoj Zemlja. Ali ima i pravih stvari i pravih, istinitih istina. Ali za njima morate poći sami tragati unutar sebe, svog bića, svog srca, naučiti da osećate šta ispravno je, a gde laž servira se.
Jesu li vas učili poštenju i poštovanju? To nije za druge namenjeno, to je za vas. Da ste pošteni i puni poštovanja pre svega prema sebi, i onda ćete lako prema drugima. A ako druge ne poštujete nepoštujete ni sami sebe, jer onaj Svevišnji malo pre pomenut u svakom od nas sakriven je.
A ni vama odraslima nije rečeno da nikad ne zaboravite kako je biti dete, da je dozvoljeno da se često smejete, da je dozvoljeno da ulazite u duge zagrljaje sa prijateljima, decom, a ne one površne, one brzopotezne. Nisu vas učili da ponekad usporite, da dišete, da u nebo pogled uprtite, da zvuk ptičice počujete, da poneko nesebično delo učinite, da nekom utehu donesete, da za svoje rođeno valjano odvojite vreme.
Nisu vas učili da prestane da se žalite, da iznova ponavljate iste ružne priče i scenarije koje ne želite da živite, i da vrtenjem istih ploča nije moguće začuti se druga muzika.
Dozvolite životu da vas iznenadi nečim lepim, drugačijim od ustaljenih šablona koji vam se ne sviđaju. Zaronite u sebe kao u duboko plavo more i tamo naći ćete i sve uzroke i sve odgovore. Jer nije krivac nikad spolja unutra je. I to dobro što vam dolazi dolazi jer je i dobrota unutar vas. Sve je do nas a onda i do dobre Božije volje. Dozvolite svesti da se za Božansku konektuje, dozvolite srcu da ranjivo bude, da voli jako, čisto. I kad zaboli neka bol odradi svoje, neka suza potekne nek bol sa njom otplovi i za novu, svežiju, dublju Ljubav se otvori, onu koja s Neba dolazi, onu kojom nas Sunce iznova svakodnevno životom snabdeva, ona koja jednostavno voli. Um uplitaće prstiće svoje, pokušavaće da te od srca odvuče, al’ srce je vodilja prava, hram u kome Bog obitava. Okadi taj hram povremeno, svakodnevno iz učmalosti dana se izvuci a u srce se uvuci. Sva radost je unutra skrivena ispod talasa tuge, nezadovoljstva, besa, nerazumevanja, siline kojom se prikriva jedna dobra duša. Ima i onih što na dve noge hode ali kao da dušu u telu ne nose. Znam da ih ima, ali neka vam fokus ne bude na njima, neka vam fokus bude na umnožavanje radosti sa onima srcu vašem sličnima.
Voli vas,
ANISHA.
