Ima tome već više od dve godine, bliže tri. Bila sam na jednoj Magičnoj večeri na kojoj se okupljaju, pesnici, pisci, umetnici. Kao i uvek sedela sam za šankom pijuckajući kafu i čekajući da čujem svoje ime da pročitam neku pesmu. I dok sam tako sedela razmišljala sam koju bih mogla. I onako iznutra nametala mi se jedna koja govori o Bogu. I došao je moj red i pročitala sam svoju pesmu i vratila se na mesto. Premda su često ljudi znali kada se iskažu da odu ne čekajući do kraja to nije bila moja navika. Uvek bih ostala da ispoštujem i organizatore i učesnike. I u nekom trenutku vidim i čujem jednu dragu ženu da najavljuje jednog pesnika ali da će ona umesto njega pročitati jer ga boli grlo. Međutim, ipak je biće sasvim bele kose i bele brade izašlo pred mikrofon i krenulo da niže stihove: Zašto mom drugu iz Indije, Šiva-kao Bog izgleda istinitije? Zašto mom drugu iz RusijeIsus Hristos izgleda prisnije? Itd…Već kod prva dva stiha mi je privukao pažnju. Baš u mojoj pesmi kaže: “Neki ga Ocem zovu, neki mu imena daju….” Naravno, oduševila sam se samoj pesmi i sinhronicitetu i morala sam da priđem autoru da mu se zahvalim što je to veče tu. Poklonio mi je svoju zbirku, nije mi dao da je kupim, a ja njemu moj flajer i vratila sam se na svoje mesto za šankom.
Kad je veče završilo prilazi mi draga poznanica, a i njegova prijateljica da me pozove da im se pridružim napolju u bašti na piću. Radosno sam pihvatila poziv. Čavrljali smo satima. Tako sam saznala i da je mašinac po struci, moj kolega, da je bio u ašramu u Indiji davno, i da je imao radost da sretne lično Oca Tadeja. Fenomenalno otkrovenje.Kad je veče već odmaklo ponudila sam mu prevoz do kuće. Sećam se da je rekao da on obično ide preko mosta peške. Rekoh nije problem ako želite da pešačite u ove sate, ali ako ne želite rado ću vas odvesti. I tu se nastavila priča i saznadoh još neke divne stvari iz života tog čoveka, a onda smo pristigli na parking ispred njegove zgrade. Zahvalila sam mu se što se pojavio jer je stvarno retko dobro biće, a on je uzvratio sledećim rečima: “Sva zahvalnost je samo moja jer nemam sa kim mnogo da pričam na sve ove teme.” Kako je to rekao spustila mi se sličica moje drage prijateljice koja je 17 godina starija od mene. Gledam mentalno u nju, a ovim fizičkim očima u njega, i kažem: “Znate, kuvam odličnu vegansku hranu, mogli biste da dođete na ručak.” A on mi odgovara uz osmeh: “Hoću, ako pređeš na ti.” Kako ću na ti da pređem kad osećam toliko divljenje i poštovanje za tog starijeg gospodina mislim se u sebi. I to mu i kažem, a on će meni: “Onda ne mogu da dođem.” I dalje vidim sličicu moje prijatlejice mentalno i znam da Bog – Ljubav šalje poruku. Progutam knedlu, stegnem stomak i nekako izgovorim: “Dođi na ručak.” Haha.. i dalje mi je smešna ta scena kad je se setim. 
I on se složi. Javim i njoj da dolazi i organizujem ručak kod mene. Pozvali smo još dvoje dragih ljudi sa te pesničke večeri i tako je nas petoro u sred vrelog avgusta ručalo kod mene u potkrovlju. Malo kasnije tog dana prebacili smo se kod nje u baštu na kolače. Bilo je to jedno čarobno popodne.
Mislim da beše sledeći vikend kad smo on i ja imali dogovor za susret. Tog jutra sam bila na jednom kirtanu u njegovoj blizini i trebalo je da odemo na kej na kafu, a i da preuzmem od njega knjige Svetog Nikolaja Velimirovića koje je želeo da mi pokloni. I taman da krenemo na kej, spušta se informacija da idemo zajedno u moj kraj. Pitam ga da li je slobodan u nastavku tog dana i kaže mi da jeste. Nazovem prijateljicu da vidim šta radi, kaže mi da je još u pidžami. Samo sam joj saopštila da nas dvoje dolazimo a ona nek vidi šta će. Naravno imala je dovoljno vremena da se razbudi i sredi.
I na tom susretu onako neobavezno spomenem: “Mogli biste vas dvoje lepo da razmenite kontakte, ne moram da sam na svakoj kafi sa vama.” I tako je to počelo.
Novi susret kod njega i zajednički ručak i u nekom pogodnom treutku ga priupitam: IIiiiiiiiii? 
A on sa velikim smeškom odgovara: “Anđelčić!” I jeste, oboje su, a ja ih zovem Moji Anđelkovići. I tako, moji Anđelkovići uveliko žive zajedno i kreirali su jedno malo divno carstvo njihovom ljubavlju. Svaki put mi se srce dodatno napuni kad ih vidim, i danas je bio jedan od tih dana. Oboje sa osmesima, oboje srećni kao prvog dana. Od srca im želim dug i zdrav život da mogu da uživaju u Ljubavi koja ih je spojila a i da ja uživam u njima dvoma.
S ljubavlju,
Anisha.
