U jezeru
Dva labuda plivaju
Pokraj jezera
Dve malene curice se igraju
Preko jezera
Tri labuda preleću
Vazduh krilima prelamaju
Voda sva po površini svetlucka
I Sunce se sa neba smeši
Toplinom svojom obalu greje
Dok stopala se odmaraju u pesku
Iznutra duboki mir dopire
I misao se sama rasprostire:
Samo kada bi svi ljudi znali
Da vole i poštuju svu Božiju kreaciju
Nikad niko potegao nož ne bi
Niko nikad metak ispalio ne bi
Niko nikom uvredu uputio ne bi
Niko za lažnom moći jurio ne bi
Jer zna
Da jedina prava Moć od Boga
Izvora samog dolazi
Ona moć što kreira i stvara
Namesto da razara.
Kad bi svi ljudi znali
Toj moći se prepustiti
Dopustiti joj da ih ispuni
Svi bi se zajedno veselili
Svi bi u Radosti i raju živeli.
Neka Nebo
Spusti se na Zemlju
Neka Nebo
U svakom umu izlije se
Da svi ljudi shvate
Da Raj nije tamo negde
Da Raj u nama je
Tiho čeka da otkrijemo ga
Jer Bog strpljiv je
I svakom čistom srcu
Koje u potragu za Njim krene
U pravom času obznanjuje se.
Možda otkrivanje potraje
Al’ sve što vredi traži vreme
I seme da stablo postane
I beba da čovekom postane
I cvetanje da iznedri plodove.
Potraga za skrivenim blagom
Nikad laka bila nije
Ali uvek vredela je
Kada tragaoc blago svoje otkrije.
Zato ne čekaj ni časa
Razvuci zastore svoga uma
Da božanska svetlost
Može da ga okupa.
Mir i Radost svima i Svetlost svetu.
S ljubavlju,
Anisha.
