Lako je imati mišljenje o drugome, o onome kroz šta prolazi, o nekim delima i rečima, odlukama, a koje se apsolutno nas ne tiču. Ali da li zaista možemo znati šta neko prolazi, da li možemo znati sve korake koje je napravio od neke početne tačke A do neke krajnje, izlazne, tačke B. Možda je neko promenio ishod određene situacije, nameru sa kojom je u nešto krenuo, ne svojom voljom, ne iz besa ili ne znam kog razloga, već prosto što ga je Univerzum vodio do te promene.
Nekad želimo nekome da pomognemo, ali nam se ne da. Možemo osetiti da gubimo energiju u tom pokušaju, nameri, to nam je znak da nam tu nije ni mesto. Može se dogoditi da neko uporno ne odgovara na našu nameru, poziv iako je njemu/njoj upućena ta namera pomoći, bilo da je u vidu novca, razgovora ili na bilo koji način. I ako je tako, prosto treba znati stati, odustati..
Nekad i pored sve želje i volje da se nekome nešto učini nekad prosto karmički nije preodređeno i to treba prepoznati. Ima ljudi kojima je teško da okrenu glavu od onih koje život nije mazio, koji vode neku borbu, i onda se ti ljudi ponude onima u nevolji da pomognu.
To se dogodilo i meni. Osetila sam empatiju prema jednom dragom sugrađaninu. Želela sam da pomognem. Nadala sam da će se ljudi odazvati makar sa 100 dinara s obzirom na broj podele te objave. Nikad ni jedna moja objava sa zida nije podeljena preko 2500 puta. Međutim, kada je krenula akcija prikupljanja novčanih sredstava odazvala se nekolicina retkih ljudi. Većinom ljudi koje znam ili prijatelji prijatelja. Sa svotom novca koju smo skupili sugrađanin ni izbliza nije mogao da otplati dug koji je imao i samim tim nije ušao u potpisivanje ugovora o isplati na 12 rata. Rekao mi je da mu to nije dovoljno. Žiro račun mu je u blokadi zbog duga tako da novac nije bilo moguće uplatiti njemu, a na samom startu priče je izjavio da ne želi ničiji novac na ruke, već da ljudi dođu da kupuju od njega voće i povrće da može da zaradi da otplati dug. Tako je sve i počelo. Na kraju me je pitao da li bi od tih para moglo da se plate neke druge priznanice koje su mu zaostale. Rekla sam da može, za njega je skupljano, pa nek ide njemu. Kada sam ga zamolila da mi spremi priznanice kako bih došla po iste a potom otišla u banku i platila ih sa žiro računa koji je otvoren isključivo za tu svrhu, prosto nije odgovorio na poruku i više se nije javio. Tada sam shvatila da je skoro četiri meseca prošlo od kad je sve počelo i da se previše odužilo i da je prosto došlo vreme da se akcija završi i zatvori krug. I onda sam se lepo potrudila da kontaktiram skoro sve ljude koje sam našla na listingu. Neke sam pozvala, nekima sam pisala i svima sa istim pitanjem: Da li želite da vam vratim novac ili se slažete da vašu donaciju preusmerim na račun humanitarne platforme ACT Fondacija za koju volontiram već dve godine? Mnogo se ljudi javlja kojima je potrebna pomoć pre svega u hrani, ali i oni koji žive u teškim, neljudskim uslovima za život. Svi su se složili da novac usmerim na račun ACT fondacije i da taj novac ode gde treba. Ukupno je prikupljeno 25.200 dinara i to sam prebacila na Actov račun.
U jednom momentu mi je bilo žao što sam uopšte počela ovu akciju, jer se nađoh da kažem u „nebranom grožđu“ a sada mi je drago da jesam i hvala našem sugrađaninu što je na neki indirektan način pomogao nekom drugom.
Dobar deo tih sredstava, 22.800 otišao je kao pomoć dvema sestricama Bezarević koje su živele godinama u nehumanim uslovima, dok će ostatak otići ka nekim drugim porodicama. Ove dve mlade devojke Milica (18) i Marija (16) su nedavno ostale bez majke koja je nakon bolesti vrlo mlada umrla. Novac je uložen da se dokupi materijal potreban da se završi izolacija na kući, za lepak i mrežicu, s obzirom da su stripopor već nabavili. Kada smo stupili u kontakt sa jednim mlađim porodičnim čovekom koji se maksimalno zauzeo za njih dve, iako ih ranije nije poznavao, objasnio nam je šta je zatekao u kući kad je bio prvi put u poseti i šta su uz pomoć dobrih ljudi sve postigli. Taj čovek, koga sam upoznala kao Krleta, je inače veliki humanitarac, ali koji radi tiho iza scene. Imala sam priliku i da se čujem sa ženom i majkom, Mirjanom, koja je udomila ove dve sestre dok im se radovi u kući ne završe.
Hvala i mom kolegi volonteru Srđanu M. koji nam je skrenuo pažnju na ovu porodicu i pokrenuo svoju prvu ACT inicijativu i evo njegovog prvog utiska: “Pristupio sam volonterskom radu na prvom mestu kao duhovnoj praksi, vidu joge koji mi je i dalje najudaljeniji, u nadi da ću probuditi svoje srce. Moja prva akcija u selu Stubline nije donela ništa spektakularno, ali mi se javio jedan tračak osećaja koji mogu da protumačim kao “idi tuda”. Ja ću polako da nastavim, pa ću videti kuda će me odvesti 🙂 “
Ovom prilikom se zahvaljujemo i Robnoj kući Skundrić iz Jakova koja nam je materijal za izolaciju dala po nabavnoj ceni i dostavila na adresu.
Ako neko od vas želi da da doprinos ovim sestricama možete to učiniti na tekući račun Poštanske štedionice broj 200-119252261-94, na ime Milica Bezarević. Otvoren je, takođe, i devizni račun 200-122309657-32, swift code – SBPORSBG. Mnogo ljudi se i pre našeg pojavljivanja odazvalo akciji i doniralo je, ali ima još dosta toga da se uradi i dokupi kao što je plakar, krevet za spavanje, neka garnitura za sedenje, posteljina, a ima i još radova da se završi. Krečenje je u toku, kupatilo zahteva restauraciju, potrebno je dosta vodootpornog gipsa. Na krovu planiraju da rade popravke, a ideja je da se zameni ceo krov s obzirom na kompletnu sliku (stare grede, prokišnjava na nekim mestima). Ako neko želi da se priključi ovoj akciji, izvođenju radova najbolje je da kontaktira Krleta (Aleksandar) na broj telefona: 0637303492.
Na sledećem linku možete pročitati izveštaj o sestrama koje su zabeležile Novosti.
Dragi ljudi, prijatelji, hvala vam što ste učestvovali i što smo dali svoj doprinos za ove dve divne devojke. Rečeno nam je da će nam javiti kada budu radili fasadu. 🙂
I kako kaže ona jedna poslovica: „Ne ide uvek onom kome je namenjeno već onom kome je suđeno.“ Još jednom hvala vam svima.
Mir i radost svima i Svetlost svetu.
S ljubavlju,
Sanya.
