SMEH JE ZA SVAKOGA, sa tim ćete se verujem složiti. SVAKO IMA PRAVO DA SE SMEJE I DA BUDE RADOSTAN. 🙂
O smeh jogi sam već pisala onako uopšteno. Ali evo još koja reč iz mog ličnog ugla s obzirom na već 5 godina njene prisutnosti u mom životu i nakon podosta održanih kompletnih radionica a ponekad i samo par vežbica na nekim dešavanjima. Kad kažem vežbice, ne mislim na klasično izvođenje vežbi kao u jogi ili sportu. Ali to jeste set pokreta, vežbica disanja, izgovaranje određenih glasova, i sve to utiče da opustimo dijafragmu, nervni sistem i da se dobro relaksiramo i osvežimo. Kroz smeh u grupi i zajedničkom izvođenju zaista dolazi do promene energije i podizanja vibracije.
Postoje dva načina da se izvede jedna ovakva radionica. Prvi je taj kada je manja grupa do dvanaestoro ljudi i onda može čak imati i terapeutski učinak. Grupa je bliskija, upućeni smo na sve učesnike a smeh može podstaknuti na površinu neke potisnute emocije, pa nije isključeno da se neko i zaplače. Ali je to super, jer svaki vid oslobađanja je odličan i blagotvoran. I obično tada zaplače ono naše unutrašnje dete koje smo zaboravili. Naravno, nije obavezno da će do toga doći, nije to cilj. Cilj je samo dobro se zaigrati i opustiti. 🙂
Drugi način je kad je velika grupa, kao što nas je bilo jedno šezdesetak na Rtnju ako ne i više. U velikim grupama je to jedna dobra igra. Igramo se dece. I tada nas je bilo svih uzrasta i oba pola. Tada mi je jedan deka prišao i rekao: Hvala vam, dali ste mi ideje kako da se igram sa unucima. 🙂
A kao treća opcija pruža se mogućnost da se neke od vežbica mogu primeniti bilo gde i bilo kad. Tražili su mi na kraju pesničkih večeri da malo provedem ljude kroz Smeh jogu. I svima nam je bilo baš super. Ili nekad kad sam negde u gostima, pa me zamole, hajd neku vežbicu da se nasmejemo. I onda bude baš zanimljivo.
Ono što je meni bilo fascinantno kad sam prvi put otišla na jednu takvu radionicu pre pet godina jeste činjenica da sam samo u sat vremena od jednog skeptika stigla do toga da pitam: Kad radimo obuku za instruktora semh joge? 😀 Sećam se da sam zakasnila koji minut i propustila uvod. Kad sam ušla oni su već bili u igrama (vežbicama) a ja sam pratila moj dragi um koji je komentarisao, kritikovao, gunđao u stilu: Jesu ovi ljudi normalni, šta je ovo, jel nas čekaju u Lazi i tome slično. Osvestila sam i tegobu na samom početku da se prepustim i da pratim šta mi se kaže. I to me je iznenadilo jer sam inače blesava po prirodi, u smislu volim da se zezam i glupiram kao dete. I onda sam se prepustila, pratila instrukcije i kad smo bili u jednoj vežbici na podu koja se zove Smeh čamca sećam se da sam pomislila: BOŽE KAKO JE DECI DOBRO. 😀 I zaista, ko god je iskusio dobru jogu smeha, taj se rado vratio na istu.
Smeh joga nas tako lepo vraća u sadašnji trenutak. Dozvoljava nam da bar na tih sat vremena zaboravimo na silne obaveze koje imamo, dozovljava nam da se opustimo onako pravo. Posle nje je na primer i meditacija (za one koji meditiraju) lakša jer je ogroman teret napetosti sleteo sa nas.
Suština je samo pratiti voditelja radionice, jer je on dete sa idejom, uložiti svoj trud i na kraju će sve ići svojim tokom. Pratiti te moguće misli i komentare koji se mogu javiti, ali ih u isto vreme ignorisati i nastaviti sa procesom. Verujem da ćete sa jedne takve radionice otići baš lepo nasmejani i rasterećeni.
Takođe, uvek možete neku od tih vežbica ponoviti gde god da ste.
Otac Tadej je rekao, ako sam dobro upamtila, da smeh tera loše sile. 
Ho ho ha ha ha.
S Ljubavlju,
Sanya.
