Opet sam pročitala neki tekst o poređenju Hrišćanstva i Joge gde opet naravno demonizuju jogu. Toliko je tužno ljudsko neznanje. Kaže u tekstu da je u jogi čovek usmeren na sebe a ne na Boga. Čovek usmeren na sebe kroz sebe, telo, emocije, svest pokušava da dostigne, spozna Boga. Spoznavati Boga tj. božansku prirodu sebe, od koje se čovek odvojio jer je toliko ogrznuo u neznanju i nesvesti, da je od Boga apsolutno otuđen, je suština svakog od nas, svrha. SETITI SE KO SMO ISTINSKI. Džabe nama postovi ako posle istih zakoljemo životinju i stavimo je na trpezu. Bog je i u toj životinji. Sveti Serafim je pričao sa medvedima i vukovima. Nije ih ubijao, živeo je sa njima. Isus je rekao: „NE UBI.“ Nije rekao nemoj ubijati ljude, ali ubijaj životinje. Prosto je dao zapovest o očuvanju života. Nijedan monah nijedne tradicije pa ni Hrišćanske ne jede meso. Kada kažem Monah, mislim na one ljude koji su dotakli božansku prirodu, Boga, bezličnog ili sa likom, Hrista u sebi. Božanska priroda je kreativna, ljubavna, nikako razarajuća, nije ljubomorna, nasilna, zavidna, proklinjujuća. Od kakve je vajde post ako osuđujemo druge, ako kudimo druge, a toga sam se dosta nagledala u pravoslavnim crkvama nažalost, pored i lepote naravno. Isus nije dao život za naše iskupljenje da bi mi nastavili da činimo nove greške. Joga zastupa ahimsu – nenasilje. Joga nije filozofija, ona je nauka o čoveku. Treba dobro istražiti šta jeste, a šta nije i onda donositi procenu šta jeste a šta nije za tebe, a druge ostaviti da istražuju za sebe.
Hinduisti imaju mnogoboštvo kažu mnogi pravoslavni i da je to loše. A šta mi imamo? Mnoge svece kojima se molimo? Kako ne vidite da je to isto? Kod njih je reč Bog a kod nas Svetac. A šta je Svetac nego čovek koji je spoznao božansku prirodu u sebi i kroz sebe? Sveta Ksenija, na primer, živela je napolju, po kiši i zimi boravila u šumama i u poljima, imala dar da isceljuje, da predvidi situacije, da zna. A šta je to nego Bogom osvtareno biće, na ovom svetu poznato pod nekim imenom i u nekom obliku. I u njenom akatistu piše da je spoznala Hristovu svest. U indijskoj literaturi postoji još jedan izraz za svete ljude – avaduta. I niko nije rekao nikome da mi ne možemo biti poput Nje ili bilo kog drugog sveca, čak naprotiv Isus je rekao: „Do Oca kroz mene. Ja sam put, istina i život.“ Ali šta to znači? Neko će reći, morate se samo Isusu moliti, ali neko ko razume poruku, istinski razume njegove reči, shvatiće da je mislio na svoje stanje svesti, na ljubav koju je nosio u sebi i prema grešnima i prema bezgrešnima, da ih zapravo nije tako ni gledao, koji je isceljivao, imao ljubav i za ljude i za životinje, pomagao je, i nije gomilao materijalno bogatstvo. Normalno je da imamo neki prostor za život, ne možemo svi biti lutajući monasi i monahinje, ali opet možemo imati i mere u tome, jer koja je sreća ako mi imamo mnogo, a neko nema ni malo? I gde su nam Isus, Krišna ili bilo koji drugi svetac, gde nam je Bog i nepokolebljiva vera, ako hrlimo da primimo vakcine, ako napadamo drugog jer nije primio istu, ako napadamo drugog jer ne nosi masku? Ako ne uzimamo pričest u „doba korone“ jer je jedna ista kašika za sve, ako na liturgiju dolazimo sa maskom na licu? Shvati, ja ne osuđujem, samo primećujem. Pa kad primetiš i ti možda se probudiš.
U najlepšoj pravoslavnoj knjizi, OBITAVANJE BEZGRANIČNOG U SRCU, koju su objavili monasi sa Hilandara i u kojoj se govori o snazi Isusove molitve, postoji jedan pasus u kome se spominje reč meditacija. Tu je tačno objašnjeno kako se meditira. Sedne se bliže podu, ispravljene kičme, oči su zatvorene, fokus na disanje i ulazi se unutra. To se drugim rečima zove tihovanje. To je onaj momenat kad prestanemo da kukamo, da se žalimo Bogu, da nešto tražimo od njega, već da slušamo njegovu poruku, kada pođemo u susret Hristu. I u toj tišinu su svi odgovori i sve poruke. I ako upotrebiš i zdrav razum, intuiciju, shvatićeš koje su poruke od Boga, a koje od tvog uma. Dalje, u pravoslvalju, tj. hrišćanstvu u molitvi kaže: „Da se sveti IME tvoje.“ Ali mi nemamo ime za Boga. Ili smo ga imali u onim ostalim jevanđeljima koja su skrivena od sveta. I ne možemo reći da je Isus ime za Boga jer je on lično dao molitvu OČE NAŠ da se njome vodimo u životu. A Hindusi imaju različita imena za istog Boga. Svako ima svoj lični odnos sa Bogom, složićete se. Tako je neko doživeo Boga kao Ganešu, koji ima veliku glavu slona i malo telo, gde glava predstavlja svest, božansku svest. Neko ga zove Krišna, neko Šiva, Hanuman, Vasudevaja i tako dalje. Krišna kao reč na sanskritu znači sveprivlačan. Pa nije li Tvorac baš takav, privlači sve k sebi. Čak i ateisti imaju odnos sa Bogom time što ne veruju u Njega.
Joga kao reč takođe znači SVEST. To je ono što treba da dostignemo. U indijskim duhovnim knjigama mnogo se spominje Isus i dostizanje Hristove svesti. A tu su i ženske verzije božanske energije, jer ta jedna energija ima ta dva principa u sebi, ženski i muški. Pa tako imamo Boginju Kali, Durgu, Sarvasvati, Parvati, Lakšmi i druge. Opet u Hrišćanskoj tradiciji imamo Svetu Mariju, Svetu Petku, Svetu Kseniju, Svetu Matronu itd. A opet Isusa možemo smatrati Bogom jer je živeo najčistiju božansku svest, i svi mi smo mali neosvešćeni bogovi jer smo svi deo Njega. I dok god se ne oslobodimo malih, sebičnih emocija i ne spoznamo bezuslovnu ljubav, istu onu zbog koje je Hrist visio razapet na Krstu i iz koje je mogao reći: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine:“ mi smo daleko od Boga. Ako težimo Istini i bezuslovnoj ljubavi što su zapravo sinonimi, mi smo na Isusovom putu, mi smo na putu ka Bogu, bogospoznaji, bogoostvarenju. Kojim putem će neko stići do Boga, je njegov lični izbor. Krišna se pojavio pre 5000 godina u Indiji i nastala je da tako kažem, indijska biblija – Bhgavat Gita. Hrist se pojavio pre 2000 godina i nastao je Novi zavet. Nijedan put nije pogrešan ako ti otvara srce. Ali ako ne otvara srce, a svodi se samo na rituale, put je svakako pogrešan, ili bolje rečeno, nedelotvoran. I u Islamu postoje Sufisti – ljudi srca.
Isti je slučaj sa reikijem. Jedni kažu da je demonsko drugi da je čista božanska energija, što zapravo i jeste. Treba iskusiti pa pričati. Autoritetima ne verovati slepo, jer nikad ne znate šta se iza određenog autoriteta krije, lice Boga ili naličje. Ako za mnom idu životinje tražeći pomoć, ako deca rado primaju reiki i prija im, onda to govori o čistoti. Ako radim na nekom fizičkom problemu, svom ili tuđem, i reši se uzrok, i sanira se i posledica bez lekova i/ili operacija, ili se neko oslobodi lekova koje pije rešavajući stanje svoje duše, podsvesti, onda je to božansko. Suludo je reći da je božanska životna energija našim duhom vođena demonska. Japan ima prosto jednu reč za čitavu tu rečenicu i ta reč glasi REIKI (božanska životna energija našim duhom vođenja). Pokušaj da se ista izvitoperi, zloupotrebi može biti demonski. Isto kao i novac. Novac nije ni loš ni prljav, ali način na koji ga koristimo, namera za koju ga koristimo može biti takva. Ako je usmeren protiv dobrobiti pojedinca i čovečanstva onda je loš, tj namera je loša, ali ako je usmeren da podrži život onda nije. I zato vas molim sve da prestanete da plašite narod i da ljude suprostavljate jedne drugima, namesto da se svi ujedinjujemo u ljubavi, saosećajnosti za sva živa bića i dobroti.
Rekao je nemoj nikog na Zemlji zvati Ocem do Oca moga, a onda op, gledaj šta se radi u Pravoslavlju. Oče, i ljubim ruku. I ja sa tim nemam nikakav problem, ali je problem, kada ljudi drugih kultura svog učitelja, duhovnog ovca, nazovu OČE. A učitelji, Gurui, u drugim kulturama, pre svega hinduističkoj koja je i na tapetu, vide kao mi nekad Isusa, imaju sreću da žive, da se otvaraju i ostvaruju pored učitelja, baš kao što su Hristovi učenici nekad imali tu priliku. Nekome je lakše da se moli ličnosti koja nije u telu, a nekome je zapravo lakše kad pored sebe ima bogoostvarenu osobu pored sebe bilo u muškom bilo u ženskom telu. Kad postoji telo, postoji i živa komunikacija, postoji dodir, zagrljaj. Nekome je to potrebno nekome možda nije. A kako reče Lao Ceo: “Čoveku je potreban jedan kao ribi voda.”
Hrišćani Uskrs smatraju najradosnijim praznikom. Pa zašto su svi monasi i monahinje u crnom? Zašto se širi depresija? Zašto nije neka vesela boja, bela, narandžasta, žuta, crvena i zelena kao u Svete Ksenije na primer? Ljubičasta? Ja sam neko ko je dugi niz godina nosio crno kao boju sreće i radosti, dok nisam unela Reiki u svoj život i počelo je čišćenje. Jedva da mi je ostao neki komad garderobe u toj boji i više ne kupujem ništa crno. Čak se sećam kad mi je baka umrla da nisam mogla da nosim crninu jer sam je u to vreme smatrala bojom sreće. Ah koliko nisam tada znala. Pa pogledaj i prirodu. Gde je crna u prirodi osim kad dan zgasne? Trava i drveće je zeleno, cveće šareno, životinje su raznih boja, najmanje ima onih koje su crne. Hinduizam ovu realnost naziva Majom tj. Iluzijom. Nije Zemlja iluzija kao takva, ali život koji se živi jeste iluzoran. Život osakaćen za ljubav, za dobrotu, za saosećajnost, za suživot svih živih bića, jeste takav, iluzoran. Život u kome se trči i radi da se zaradi pa da se sve potroši u nekoj kafani, dođe se kući mrtav pijan jeste iluzoran. Život u kome se milioni daju na evrovizije i ostale šou programe dok u Africi ili bilo gde ljudi umiru od gladi deluje iluzoran. Ili bušiti Majku Zemlju zarad svetleće zgrade visoke 800m u dalekim Emiratima, nije li to iluzija? Nije li iluzija da po gradovima vode teku u fontanama i bazenima a ljudi u Africi ili u nekim drugim delovima sveta nemaju ni pijaću vodu? Ne kažem da ne treba da postoje bazeni, naprotiv, ja ih volim, volim da plivam jako, ali taj momenat da jedan deo sveta gleda kako sebi da ugodi dok u nekim delovima sveta nema ni osnovnih uslova za život, nije li to iluzija, maja? Život u kome je tehnologija napredovala toliko da možemo da dignemo i sebe i Zemlju u vazduh je iluzoran. Jedno je praviti i kreirati stvari koje olakšavaju život, koje spajaju ljude, ali kada to vodi u destrukciju da li je to život? Život i destrukcija nisu sinonimi, složićete se. To je iluzija, maja. Praviti otpad i bacati ga u prirodne tokove i uskraćivati sebe za svežu vodu, to je iluzija. Džabe nam prekookenska putovanja i provodi na brodu, ako sav otpad koji smo napravili ispustimo u tu vodu. Život u kome smatramo da smo mi vlasnici svega je iluzoran. Jer Bog ako želi, i Majčica Zemlja mogu poslati zemljotrese i probuditi vulkane, ili pobacati koji meteor sa neba i sve razoriti, i nas nema više.
Život u kome nema iskrenosti, istine je iluzoran. Ako su dvoje zajedno, a lažu jedno drugo, varaju se to je iluzija čista. Nesvesnost nesvesti. Nedavno sam čula priču iz realnog izvora o jednoj gospođi koju ne poznajem lično. Ima muža i troje dece i već pet godina ima ljubavnika. Pa je istom tražila da joj prepiše stan u slučaju da reši da je ostavi zbog druge, mlađe, da je obezbedi. Hej ženo draga, majko koja si tri čeda donela na planetu, ima li to ikakvog smisla? A onda opet Učitelji duha kažu ne sudi, ne znaš karmu te žene. Ne sudim, ali ne mogu da se ne zapitam, ne mogu da ne kažem da to po nekim mojim shvatanjima nije ispravno. A opet i Isus je rekao: ne laži, ne otimaj, ne varaj.
Nedavno sam završila kurs za instruktora joge. Volim da je vežbam, stvarno je predivna za telo, a time i za psihu. I odlučim da pokrenem časove u kraju u kom živim jer ima jedna lepa sportska sala. Baš na prvi dan početka krene momak iz kraja sa mnom priču u prodavnici. Postavi pitanje: Kako ide joga? Shvatim da je negde video objavu, i kažem: “Dođi večeras pa ćeš videti.” Nastavlja on dalje na tu temu vrlo lukavo, a ja naivno. Kaže: znam da ima dva aspekta joge, jedan je fizički a onaj drugi deo je kao neka filozofija. Da, tako je, a ovo što ja počinjem je čista fizička joga. Dalje spominje kako u Pravoslavlju nema ništa za telo. Nema, jer je Pravoslavlje religija, na neki način i poništava telo, mada ne u potpunosti. I dođemo do toga da on meni objašnjava, nameće da ne treba da imam gurua, da treba da se držim Hrista, da ne znam ni ja šta. Pri tom ne zna ništa o mom odnosu sa Hristom, nema uvid o tome šta guru jeste ili nije jer je samo pročitao knjigu koju su mu dali, nije istražio za sebe lično. Da jeste, znao bi da je i Hrist bio GURU, jer Guru je bogoostvarena osoba, Božiji sin. Ako je Hrist imao učenike, bio je Učitelj, a to jeste Guru. Na fin način sam pokušala da ga prekinem i da mu pojasnim da nema potrebe da mi deli savete koje nisam tražila, kao što ni ja njemu ne govorim da li treba ili ne da ide u crkvu. U nekom momentu pokušah da mu pojasnim šta joga jeste, a šta nije, ali ne, njemu su u crkvi dali da pročita knjigu o Jogi. Opet pokušam lepo da mu pojasnim da su mi poznate sve religije sveta, da sam sve istražila, da je suština svih ista, da i u jogičkim tj. knjigama Indije piše mnogo o Hristu i dostizanju njegovog stanja svesti, i da nijedan put nije loš ako te vodi ka Bogu, samo svako bira za sebe svoj ali on ne čuje. Čak sam pomenula i velika imena iz Pravoslavlja koji su isto to spoznali, ali on ili nešto kroz njega je imalo određenu agendu. U tom momentu shvatim da nema poente da dalje trošim ni reči ni energiju, jer on ne čuje. Tako ni Hrista nisu čuli ni videli pa su ga razapeli i sad već prilično glasnim tonom kažem da me prođe i čak pokažem rukom. On sve sa osmehom i ljubazno se izvinjava jer nije hteo da me uvredi, na šta komentarišem da nisam uvređena već prosto ne želim da slušam i da diskutujem na tu temu jer nameće svoj stav, deli savete koje nisam tražila. A čak i da jesam, prodavnica nije mesto za razgovor na ovu temu. I razgovor se tako i završi.
Guru, se takođe može smatrati živim svecem, a u Hrišćanstvu postanu sveci tek nakon smrti. Dok u Indiji, zemlji koja nije nasilna, koja nije ratovala, a posebno ne u ime religije, ljudi su daleko jednostavniji, prostiji, i umeju da osete i prepoznaju svete ljude još za života. Imala sam i ja mnogo sumnji, nedoumica, želje da prihvatim, otpore u sebi, ali sam imala i jaku volju, želju, potrebu da spoznam Istinu i da je živim. I to je ono što me je vodilo. Vidiš da ti od nekog dolazi samo dobro, čistota, ljubav, a neki drugi ljudi ga maltene kamenuju, ako ne kamenjem u bukvalnom smislu, onda to čine rečima. Ali neznanje rađa strah, rađa razlike, takmičenje čije je ispravnije i bolje. Jednom možda se ovaj svet probudi i shvati da nema hiljadu Bogova, već samo jedan jedini, vrhovni, Otac, Tvorac, Izvor svog života, i tada se možda svi probudimo u Ljubavi zaboravljajući na nacije, na razlike, uviđajući da smo svi deo tog Jednog i da svi činimo tog Jednog sa svim svojim manama i vrlinama, različitom bojom kože, tradicijama, kulturom govora i tako dalje. Neguj “svoje”, poštuj “tuđe”.
Dalje, neko će reći da su mantre loše. Mantra, kao reč na sanskritu znači molitva. Ko je išta istraživao o sanskritu zna da je to prvi jezik na Zemlji, božanski jezik, jezik duhovnog sveta. Takođe se sigurno susreo sa informacijom da srpski i sanskrit imaju dosta sličnosti. Jednom prilikom sam pohađala kratki intezivni kurs sankrita i sama se uverila u to. Naravno, ima i razlika ali ima i dosta sličnosti.
U nekom od ranijih tekstova sam pisala o mom upoznavanju sa vedama. Stare svete knjige Indije. Davno mi je jedan poznanik pri jednom susretu na Adi rekao: Čitaj vede. Upitah moju dragu prijateljicu Baktinu, da nema nešto od veda, i ona mi je rekla da ima Bhgavat Gitu. Zamolila sam je da mi je pozajmi na čitanje. I ona je to rado učinila. Međutim, knjige čitam po osećaju. I kad sam je otvorila, odmah sam je i zatvorila. Osetila sam neki otpor i da joj još nije došlo vreme. Odložih je na policu gde je stajala jedno par meseci. Negde u tom periodu sam usnula san, mada to nije bio običan san u kome mi mlađi crni muškarac daje poruku: mantraj Here Krišna mantru četiri dana i potom sam se probudila sa mišlju: Jest, to je sekta. A već sledeća misao mi je bila: Ko je rekao da je to sekta? To je kolektivno uverenje, a ja nemam apsolutno nikakvu informaciju o tome, da sam lično istražila. I izađem na net i pročitam značenje mantre i svidi mi se. Čista kao suza. Čista kao meni omiljena Isusova molitva. I nije prošlo mnogo od tog sna kada sam se zapitala gde mi je ta knjiga sa police i otvorih je i pročitam da je za ovo doba u kome živimo, doba Kali Juge prema indijskim vedama, idealna duhovna praksa (sadana) izgovaranje Božijih imena. “OČE NAŠ DA SVETI IME TVOJE.” Tesla je za Oče naš rekao da je molitva koja ima jaku moć. I svaka molitva bez obzira na kom je jeziku ima svoje blagotvorno dejstvo na čoveka, i na psihu i na telo. Imala sam priliku da se družim sa baktama, ljudi koji slave Boga, ljubav prema Bogu i ljudima je njihov put, ili u Hinduizmu poznati kao Vaišnavska tradicija, ili Hare Krišna svest.Izuzetna sličnost je sa Hrišćanima jer je i prva zapovest lJubi Boga svoga svim srcem svojim. Oni imaju božanstva, a Hrišćanstvo ikone. Skoro da nema razlike. Zapravo, za mene i nema. I to je poenta celog ovog teksta, razumeti da je sve dobro, da svi uzlazni putevi po obodu planine vode ka njenom vrhu. Neko će možda kombinovati više puteva, neko će se držati jednog, ali dok se držiš tog jednog koji god bio, poštuj ostale.
I za sam kraj ovog teksta, istinski bogotražitelj prepoznaće Boga u svakoj duhovnoj pesmi, molitvi na svakom jeziku, osetiće devociju u melodiji taman i da jezik ne razume i da dolazi iz druge tradicije. Osetila sam Ga u Isusovoj Molitvi, u Hare Krišna Mantri, na afričkim dijalektima, u sufi muzici, repu, regeu, nebitan je žanr, nebitna je tradicija, jer Bog, Otac, Tvorac za sve je samo jedan. Možda ima manjih bogova kako neki kažu, oni koji su možda stvorili Zemlju i njen svemir, ili neke druge univerzume gde borave neke druge vrste života, inteligentnije od nas ili manje inteligentne, ali sve to, svi ti Bogovi, božanstva, svi ti svetovi, sve se to nalazi u JEDNOM, svi su plod tog JEDNOG, i zato je nebitna tradicija koju pratiš ili si duhovni prirodnjak, možeš čak i biti i ateista i to je u redu, jer atesita ne postoji – svako veruje u nešto, bitno je SRCE i kolikom ljubavlju i dobrotom isijavaš na svakom koraku. To ne znači da nekad nećeš biti tužan ili tmuran, nekad i ljut, verovatno je da hoćeš, kao što se i nad Suncem nadvije nekad oblak. Ali ćeš se svesno kroz molitvu i želju da si sa Njim na TI, da si sa Njim u Ljubavi, da si Njemu u službi vraćati u to stanje ljubavi, mira, istine, radosti, sve ono što te ČOVEKOM čini, u one kvalitete koje je Hrist doneo, Krišna, Jogananda, Mahaprabuđi, Muhamed, Majčica, Ananda Mae Ma, Amma, Sveta Ksenija, Sveta Petka, i mnogi drugi kroz vekove. Težićeš da dostigneš Hristovu svest, onu istu kada ćeš moći reći: OTAC I JA SMO JEDNO. Ako nam to nije cilj, sve ove igrarije na Zemlji smisla nemaju, baš kao što u predivnoj pravoslavnoj pesmi kaže: “Zemlja nema sve što nam treba, siti smo prolaznog.” Ali ako sva iskustva koristimo da nas vode do te spoznaje i da spoznamo božansku iskru u svakome, onda sve ima smisla i gra je tada predivna, a Zemlja divna božija stanica, pozornica na kojoj smo trenutno u prolazu. I nek nam taj prolaz bude na RADOST!
MIR I RADOST SVIMA I SVETLOST SVETU.
S ljubavlju,
Sanya.
Beograd, 14.09.2021. – 22.02.2022.
