Uoči Badnjeg Dana i Božića beogradskim ulicama sa spakovanim paketićima hrane prošetalo se nas četiri ACT Volontera u potrazi za ljudima kojima je teško, koji nemaju. Ovom prilikom uručeno je 13 paketića i 44 kg biljne hrane tako da bar ova dva praznična dana ne moraju da brinu šta će da pojedu. U paketima su se našli kuvani kururz i leblebija, ajvar, masline, tri vrste posnih namaza, medeno srce, suve kajsije, hleb, sokić, pakovanje vlažnih maramica i pribor za jelo.Svi smo zaista bili dirnuti u susretu sa ovim dragim ljudima koji su prosto prinuđeni da mole za pomoć. Gospodin K. iz prolaza na Terazijama nam je rekao da je imao svoju tezgu i anktivarnicu i da je opljačkan. Kako je ostao bez posla ostao je i bez stana. Kaže: „Kad je saseklo, saseklo je skroz.“ Sada spava napolju na betonu i prikuplja novac da se pokrene opet. Nema nameru da ostaje doveka na ulici. Neverovatna je bila snaga i stabilnost u tom čoveku. Nekako je i veseo bio u razgovoru. Kad smo mu pršli, Peđa ga je pitao da li je gladan. Odgovorio je: „Nisam, sad sam jeo.“ Primetila sam kutiju za novac pa ga upitala kako je i šta radi tu i tako je podelio svoju priču sa nama. Onda smo ga pitali da li želi da ipak primi paket hrane što je prihvatio. Nadamo se da će mu se planovi ostvariti i da će se uskoro skloniti sa ulice. Te molimo sve ljude dobre volje koji tuda prođu da ostave od srca koliko mogu i da jedan čovek manje bude na ulici čim pre. Neki bi nam prilazili a neke bismo mi ugladali kako sede ili stoje i tiho čekaju da ih se neko seti. Prišli bismo i objasnili šta radimo i ponudili bi paket. Ljudi su bili zaista dirnuti da se neko setio. Bukvalno su nam govorili da ne veruju da neko misli i blagosiljali nas srećom, zdravljem i svakim dobrom od Boga, a nekima bi zasuzile oči. Prvi čovek koji nam je prišao imao je parče kartona u ruci na kome je pisalo Srećan Božić. Kad smo mu určili paketić bio je sav radostan kao dete. Priče su zaista teške. Baka Đurđina sa štapom je mirno stajala kod crkve Svetog Marka. Kaže da je sa Kosova, ima neki smeštaj kod neke gospođe, ali nema primanja ni decu da joj pomognu pa je prinuđena da prosi. Druga baka je nedavno operiisala kuk, sama je, i sva se rasplakala dok nam je pričala svoju životnu priču. A verovatno joj sledi i izbacivanje iz stana za koji neće moći da plati kiriju ovaj mesec. Treća gospođa nam je rekla da ima nepokretnog sina kod kuće i nema joj druge nego da izađe na ulicu i da moli za pomoć.
Jedan čovek je invalid sa veštakom nogom. Drugi je rekao da je radio na Kosovu kao policajac osamnaest godina i da sad se bori da zaradi na građevini kad ima posla. Ali u očima većine tih ljudi bila je neka neizmerna dobrota i neka svetlost. Na kraju smo sreli i majku sa bebom i dvoje dečice koja je molila za hranu, da joj damo hranu i to je bio i poslednji paket koji smo uručili. Neke ljude možda nismo pomenuli, ali ne znači da su manje važni niti da su im priče lakše. Ne znamo šta se desi čoveku, kakve to sudbina zaplete pravi, ali ono što uvek možemo je da zastanemo, da oslušnemo, da podelimo nešto što imamo. Utisak volontera koji je bio prvi put u ovakvoj humanitranoj akciji: „Danas sam doživeo nezaboravno iskustvo. Vi svojim delom donosite svetlo u svet. Počastvovan sam što imao priliku da učestvujem. Nastavite ovo da radite. Zahvalan sam što sam upoznao tako odlične osobe. Dobrović Jovan.“
Zahvalna Act Fondaciji što postoji i kroz koju možemo da delujemo. I zahvalna dragim ljudima koji su učestvovali sa mnom u ovoj akciji.
HRISTOS SE RODI!
Od Srca,
ACTovci.
